Радионица – Борба против насиља

Интерпретација приповетке “Деца” Ива Андрића послужила нам је као повод за организацију радионице усмерене на разговор о врстама насиља, узроцима, последицама, начинима да се оно спречи, сузбије, смањи. Радионицом под називом “Борба против насиља” успостављена је корелација између свакодневног живота и света књижевног дела. Након анализе узрока и последица насиља у приповеци, које као трауме из детињства прате дечака-приповедача кроз читав живот и извиру у виду неразрешених моралних дилема и у старости, размишљали смо и разговарали о врстама насиља у нашој средини.

Материјал је био подељен по групама, тако да се свака група бавила одређеним обликом насиља, учећи на тај начин више о њему. Колажна слика је била полазни материјал у свакој групи, требало је да подстакне ученике на размишљање и разговор, а затим је допунски материјал спонтано допуњавао њихове примере и закључке. Било је заиста доста значајних запажања и идеја за борбу потив насиља. 

Човек може решити проблем само ако га препозна и разуме, па је зато главни циљ часа био буђење свести о насиљу које је свуда око нас, иако га често игноришемо!


 Радни материјал у учионици:


Погледајте детљаније наш радни материјал и сазнајте више о насиљу:


Неки од закључака са часа:

УзроциЗашто је неко насилник?

  • несигурност,

  • лоши узори,

  • лоша ситуација у породици,

  • мржња и бес,

  • увређеност,

  • осећање узвишености (комплекс више или ниже вредности),

  • неразумевање,

  • не постоји саосећање,

  • медији (промвисање насилничког понашања)

  • држава (мале казне за насилнике),

  • жеља за доказивањем

 ПоследицеКако се осећа жртва насиља?

  • повређена осећања,

  • физичке повреде,

  • депресија,

  • несигурност,

  • туга,

  • бес,

  • самоубиство,

  • бол,

  • трауме,

  • несаница,

  • страх,

  • стрепња,

  • немоћ,

  • смрт

 Решења:

  • потражите помоћ родитеља, наставника, разредног старешине, пријатеља, стручних лица (психолог, педагог), полиције

  • изградите чврст став, постаните јача личност

  • осудите насиље као непожељно понашање

  • пријавите сваки случај насиља надлежнима

  • не стидите се проблема (нисте једини)

  • суочите се са проблемом

  • савладајте страх од насилника

  • покушајте да разговарате са насилником

  • не одбацујте никога због своје различитости

  • пружите подршку жртвама насиља

  • не узвраћајте насиљем на насиље


 

 ***Уместо поруке:

Немојте ми се смејати

Нико не заслужује бити повређен.

Не смејте ми се, не зовите ме тако,

не уживајте у мојој боли.

Ја сам мали дечак са наочарама,

онај кога зову чудаком.

Мала девојчца која се никад не смеши

јер има апаратић за зубе

и зна како је успавати се са сузама.

Ја сам оно дете на сваком игралишту

које увек бирају задње.

Усамљени ученик из задње клупе, сањар погнуте главе,

који настоји превладати своју прошлост.

Не мораш ми бити пријатељ,

но, је ли превише тражити:

Немој ми се смејати,

не називај ме тако,

не уживај у мом болу…

Немојте ми се смејати: дебео сам, мршав, низак, висок, глув, слеп,

но нисмо ли сви?